Ljubav čoveka prema psu nema granice – oni su naši članovi porodice i prijatelji zauvek. Nesreća je u tome što psi žive mnogo kraće od ljudi i neminovno je za svakog vlasnika psa da se u nekom trenutku suoči sa ogromnom tugom i gubitkom. Mnogi biraju da svoje ljubimce sahrane na nekom simboličnom mestu i da im se vraćaju kako bi im odali počast.

Na jedno takvo mesto naišao je Zek Medlin iz Luizijane kada je šetao svog psa kroz Kiroli Park. Ugledao je nešto što mu ranije nije skretalo pažnju – mali kockasti kamen koji je virio iz opalog lišća i borovih iglica.

Medlinovog staforda Serenu, inače psa s jednim okom, mnogo je više zanimalo da juri patke u obližnjem jezercetu, ali je njen vlasnik bio radoznao da sazna više o ovom kamenu pa je razgrnuo lišće sa njega. „Natpis na kamenu bio je prekriven suvom travom i lišćem, pa sam morao da ga očistim da bih video šta piše“, rekao je Medlin za portal The Dodo.

A pisalo je sledeće: „Badi, 1928-1941. Rođen kao pas, umro kao gospodin.“ Medlin se zapitao otkud to da je pas sahranjen tu usred javnog parka, ali iz dirljivog natpisa mogao je da zaključi da je Badija njegova porodica obožavala.

Pročitajte: HITNO: Konju koji pomaže deci potrebna pomoć

„Toplo mi je oko srca kad pomislim da je Badi bio uz svoju porodicu kroz veliku ekonomsku krizu, kada nikome nije bilo lako“, rekao je Medlin. „Svaki pas zaslužuje da bude ovako sahranjen, uz neko obeležje.“

Postoji i lokalna legenda, prema kojoj je na mestu gde se danas nalazi park nekada bio letnji kamp za izviđače, a da je pas Badi bio njihova maskota. Jednog dana, jedan od dečaka je otišao do jezera da pliva, ali je počeo da se davi. Badi je primetio dečaka i počeo da laje, što je upozorilo ostale izviđače da se nešto dešava, pa su pritričali u pomoć i spasili dečaka.

Međutim, Medlin nije bio jedini zainteresovan za ovu legendu. Mnogi su istraživali u potrazi za pravom istinom, pa je tako pronađena i rukom napisana poruka gde se objašnjava kome je pas pripadao i zašto je sahranjen baš tu. Naime, Badi je bio prelepi irski seter koji je sa svojim vlasnikom stalno šetao po Kiroli parku, pa je on zato odlučio da taj isti park ostane mesto Badijevog večnog počinka.

Ne propustite: PAS SPREČIO TRAGEDIJU: Lajanjem upozorio dečaka na požar!

Šta god da je istina od ove dve priče, Badijev život je bio ispunjen jer je bio okružen ljudima koji su ga zaista voleli. Jasno je da je bio dobar dečko, a uspomena na njega nastavlja da živi zahvaljujući ovom divnom malom spomeniku.

Izvor: The Dodo