Naši najbolji prijatelji ne vide svet kao i mi. Mnoge stvari u okruženju njima izgledaju znatno manje živopisno i prilično zrnasto. S druge strane, oni vide stvari onako kako mi samo možemo da sanjamo.
Psi vide manje boja od nas
Do nedavno se smatralo da psi uopšte ne vide boje, već da svet vide u crno beloj tehnici. Nova istraživanja su dokazala da psi vide boje ali u različitom spektru od ljudi. Razlog tome je manji broj osetljivih receptora za boje. Najbliže poređenje bi bilo sa ljudima koje nazivamo „daltonistima“ koji jednostavno ne vide neke od boja. U tom smislu, vid pasa je najsličniji vidu ljudi koji su slepi za crvenu i zelenu boju. Ipak, to ne znači da oni ne vide crvenu boju. Ona im samo nije toliko živopisna, pa su im crvene igračke manje atraktivne jer ih vide kao različite nijanse smeđe boje. Mnogo su im zanimljiviji predmeti plave i ljubičaste boje. S druge strane, krajnje precizno vide sve nijanse sive boje, koje se ljudima čine gotovo identične.
PROČITAJTE I:
NAJČEŠĆI PROBLEMI SA ŠAPAMA KOD PASA: Na šta sve treba obratiti pažnju na šapama?
Psi nemaju vidi 20/20
Što se štrine vida tiče, psi dosta zaostaju za ljudima. Vid koji se karakteriše sa 20/20 podrazumeva da osoba vidi oznake na grafikonu sa udaljenosti od 6 metara. U poređenju sa čovekom, pas ima vid 20/75 a to znači da pas sa udaljenosti od 6 metara vidi ono što prosečan čovek vidi sa 22 metra. Jednostavnije rečeno, psi su kratkovidi.
Psi imaju veće vidno polje
Vidno polje pasa je oo 240 stepeni i veće je od mačjeg (200) i našeg koje iznosi 180 stepeni. Ovo je odlika vrhunskih predatora, a posebno je izražena kod vukova. Ipak širina vidnog polja se razlikuje među rasama. Na primer pripadnici brahocefalnih rasa kao što su buldozi, mopsovi, bokseri ili boston terijeri zbog nešto više isturenih očnih jabučica imaju bolji periferni vid ali su mnogo više uskraćeni za vidno polje neposredno u osi lica.
PROČITAJTE I:
PROLIV KOD ŠTENACA: Mali ili veliki problem?
Psi noću vide mnogo bolje
Iako se mačke smatraju šampionima kada se radi o vidu pri slabom svetlu, činjenica je da psi uopšte ne zaostaju za svojim mačjim prijateljima. Psi vide 7 puta bolje od čoveka u slabo osvetljenem prostoru. Psi imaju poseban reflektujući sloj na zadnjem delu mrežnjače koji omogućava da se svetlost koju ne apsorbuju fotoreceptori odbije ponovo ka mozgu kako bi se pružila nova šansa za prepoznavanje.
Psi imaju treći kapak
Iako je važan deo oka, treći kapak tehnički ne učestvuje u vidu pasa. Prvenstveno ima funkciju zaštite oka. Zahvaljujući osetljivom refleksu rožnice, pri čemu se posle svakog nadražaja rožnjače podiže treći kapak, automatski zatvaraju spoljašni kapci i reaguje mišić očne jabučice koji povlači oko unazad, oči pasa su prilično zaštićene od prašine, insekata trave kroz koju trče i sl. Treći kapak ima značajnu funkciju i u proizvodnji suza koje su neophodne za održavanje zdravlja oka.
Oči pokazuju zdravstveno stanje pasa
Bolesti jetre kod kojih postoji zadržavanje žuči se lako primete u očima obolelog psa. Javlja se krajnje prepoznatljivo žutilo beonjača. S druge strane, veoma bela beonjača ukazuje na anemiju, abdominalno krvarenje ili slabost bubrega. Promene u veličini zenica mogu da znače traume glave. Posebno je zanimljivo da prisustvo krvi u prostoru između rožnjače i zenice može biti znak trovanja nekim rodenticidom, tj. otrovom protiv glodara.
Iako je čulo vida kod pasa krajnje fascinantno, ono ipak nema primarnu ulogu u njihovoj biologiji i prirodi. Čulo sluha i njuha su psima neuporedivo važniji ali to nikako ne znači da očima naših ljubimace ne treba obezbediti adekvatnu negu i pažnju.
