Nije ni čudo, jer je dijareja najčešći problem kod pasa. Sama po sebi nije bolest, ali je simptom i znak veoma velikog broja najrazličitijih oboljenja. Neka su relativno laka za rešavanje, a neka Boga mi, mogu da budu opasna po život pasa.
Uzroci proliva kod pasa mogu biti:
- Virusne bolesti (parvoviroza, štenećak…)
- Crevni paraziti (gliste, pantljičare, Đardija…)
- Bakterijske infekcije
- Trovanja (otrovi protiv glodara, biljke, lekovi, hemijska sredstva)
- Netolerancija na hranu (alergijske reakcije, neispravna hrana)
- Upotreba lekova (antibiotici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, lekovi za srce)
- Promena hrane
- Stres
PROČITAJTE I:
Šta raditi kada psa UJEDE pčela, osa, mrav…
U zavisnosti od uzročnika i oboljenja razlikuju se učestalost i obim proliva. Nekad se radi samo o nešto ređoj stolici i češćem defeciranju kao u slučajevima blažih crevnih infekcija parazitima i netolerancije na neki sastojak u hrani. U drugim slučajevima se dešavaju dugotrajne obilne dijareje koje mogu da dovedu do ozbiljnih stanja dehidratacije, gubitka telesne težine i komplikacija osnovnog oboljenja. Posebno su opasni prolivi kod zaraznih virusnih oboljenja kao što je parvoviroza ili štenećak, kada po pravilu dolazi do velikog iscrpljivanja organizma i vrlo često fatalnog ishoda. Posebno su ugroženi štenci, mladi psi i stariji sa kompromitovanim imunitetom koji nisu propisano vakcinisani. Kod ovih posebno, ali mogli bi reći kod gotovo svih proliva postoji opasnost od daljeg širenja uzročnika bolesti. Detaljnije o parvovirozi pročitajte u našem tekstu: Bolesti pasa: Parvo virus izazivač bolesti kod pasa!
DIJAGNOZA
Kada govorimo o dijagnozi uzročnika moramo reći da zbog velikog broja uzroka i bolesti kod kojih se javlja proliv ovi procesi nisu nimalo jednostavni. Pored kliničkog pregleda, uzimanja detaljne anamneze od vlasnika često je potrebno uraditi i brojne specijalističke preglede. Ponekad su uzroci dijareje banalni, pas pojede nešto iz kante za đubre što mu ne prija i to se sve lako rešava ukoliko je vlasnik upoznat sa tom činjenicom. Međutim, nekad su potrebne laboratorijske analize krvi, urina i fecesa. Često je potrebno izvršiti ultrazvučni pregled abdomena, radiološko snimanje, testiranje brzim testovima, pa čak i prilično skupe specifične labortorijske analize. Proces dijagnoze ponekad zahteva i izvođenje lakših hirurških intervencija kako bi se obavila biopsija nekih organa.
PROČITAJTE I:
GREŠKE U ČUVANJU HRANE za pse: U ovome mnogi greše!
TERAPIJA
Terapija naravno zavisi od uzročnika. U tom smislu je neophodna konsultacija sa veterinarom. S obzirom da proliv predstavlja simptom, najčešće se primenjuje upravo simptomatska terapija. To podrazumeva eliminaciju osnovnih uzročnika i korišćenje lekova i preparata koji umanjuju reakciju koja izaziva proliv. Ponekad, kao u slučajevima reakcije na sastojke u hrani, jednostavna promena hrane bez iritirajućih sastojaka relativno brzo rešava problem. S druge strane, kod obilnih i dugotrajnih dijareja kao u slučaju parvoviroze, neophodno je primenjivati intravenoznu nadoknadu tečnosti i elektrolita kako bi se sprečila fatalna dehidratacija. Kod hroničnih dijareja ishrana igra veliku ulogu pa je potrebno sprovoditi propisane dijete koje mogu da podrazumevaju i upotrebu medicinskih hrana.
PREVENTIVA
Redovna, godišnja vakcinacija protiv zaraznih bolesti, redovno čišćenje od unutrašnjih parazita i adekvatna ishrana najvažnije su preventivne mere koje će sprečiti dijareje. Naravno, treba paziti da pas ne dođe u kontakt sa mnogobrojnim otrovnim materijama kao što su otrovi protiv glodara, cveće, biljke, lekovi i razna hemijska sredstva koja se koriste u domaćinstvu. Pravilna upotreba lekova kod nekih hroničnih oboljenja i upotreba probiotika doprineće da ne dolazi do proliva. Ukoliko dijareja ne traje duže od 24 sata, verovatno nije ništa ozbiljno. Međutim, ako traje duže, ima primese krvi ili sluzi uz izrazito neprijatan miris, uz to ljubimac izgubi apetit i postane letargičan, odmah potražite pomoć veterinara. Posledice zakasnele intervencije mogu biti krajnje ozbilje.
