Opsesivno-kompulzivni poremećaj je vrsta neuroze koji karakterišu prinudne, nametljive misli i prisilne radnje u pokušaju da se smanje ili neutrališu nerealni strahovi. Osobe sa ovom vrstom poremećaja obavljaju radnje koje doživljavaju kao tuđe i neprijatne, a ako pokušaju da se usprotive takvim porivima strahovi i osećanje krivice se još i povećavaju. Tako se opisuje ovaj poremećaj kod ljudi, ali da li takvo ponašanje postoji kod mačaka. Mnogi vlasnici mačaka se često žale da njihove ljubimice gotovo opsesivno čupkaju svaki končić iz zavese, prekrivača ili tepiha u nameri da ga odstrane. Neki vlasnici kažu da njihova mačka gotovo 10 minuta uporno kopa po posipu u toaletu pokušavajući da zakopa svoj izmet iako je već uspela da to uradi. Ukoliko se ovakvo ponašanje uporedi sa definicijom opsesivno-kompulsivnog ponašanja, slobodno možemo reći da su i mačke sklone ovom poremećaju.
Kako ukloniti krpelje sa mačke?
Istraživanja su pokazala da se ovaj poremećaj javlja kod mačaka u nekoliko oblika, a proističe iz više razloga. Utvrđeno je da su glavni faktori za razvoj ovakvog ponašanje okolina u kojoj mačka živi i stres kojem je izložena. Zanimljivo je da je poremećaj više prisutan kod ženki, a što se tiče rasa – najčešći je kod orijentalnih rasa mačaka.
1. Grickanje i gutanje vune, resa, konca…
Najčešći uzrok ponašanja upornog grickanja končića koji vire iz zavesa, prekrivača ili pocepanih farmerki, resa na jastucima i tepesima, niti iz klupka vune ili konca za heklanje je nedostatak rane socijalizacije. Mačići koji su pre vremena odvojeni od majke obično nemaju krajnje prijatno iskustvo sisanja i to kasnije pokušavaju da nadoknade. Naravno, i mačići koji su sisali i proveli rani period života u društvu majke i braće i sestara ponekad pokazuju regresivno ponašanje pri čemu „mese“ vlasnika ili sisaju delove odeće. Razlog tome je zadovoljstvo podsećanja na izuzetno prijatne trenutke koje su proveli sa majkom.
U principu, ovakvo ponašanje je bezopasno sve do trenutka kada mačka počne da guta ove materije. Tada dolazi do opasnosti da se materijali nakupe u želucu ili crevima i prouzrokuju opsturkciju u procesima varenja. U takvim slučajevima, neophodna je intervencija veterinara koja podrazumeva čak i hirurško uklanjanje nakupljenih materija.
2. Preterano često i uporno lizanje krzna
Mačke su po prirodi vrlo čiste životinje i dosta vremena provode u čišćenju svog krzna lizanjem. Struktura njihovog jezika koja je izuzetno hrapava im pomaže da u tome budu veoma efikasne. Nije retkost da se iznenada ližu i u nekim stresnim situacijama. Karakteristično je ovakvo ponašanje ukoliko pokušaju da preskoče neku prepreku ali u tome ne uspeju ili se okliznu i padnu. Istog trenutka počinju nervozno da ližu svoje krzno. Međutim, ukoliko se ovo lizanje nastavi u dužem periodu posle stresne situacije može se govoriti o poremećaju pod nazivom psihogena alopecija. Znaci takvog ponašanja su pored upornog lizanja i gubitak dlake na mestu lizanja.
Naravno, većina razloga za preterano lizanje i čišćenje (eng. over-grooming) je fizičke prirode. Najčešće se radi o prisustvu buva, gljivičnih infekcija pa i alergijskih reakcija. Zbog toga je kod mačaka koje pokazuju ovakvu vrstu ponašanja prvo potrebno isključiti ovakve uzročnika, a potom razmišljati da li se zaista radi o opsesivno-kompulsivnom ponašanju.
Higijena mačaka: Kako da OKUPATE MAČE
3. Mačja Hyperesthesia
Prvo da odgovorimo na pitanje šta je to „mačja hiperestezija“. To je stanje koje se manifestuje naglim napadima koji izazivaju energično skakanje i kretanje mačke. Mnogi vlasnici se pitaju zbog čega njihova ljubimica manje ili više često naglo skoči iz sna i počne da trči i skače po stanu uz prilično glasno mjaukanje. Neki primećuju nekontrolisano grčenje stomaka ili ježenje dlake na leđima duž kičmenog stuba i veoma se uznemire prilikom takvih epizoda. Sve su to manifestacije mačje hiperestazije. Aktivno trčanje i igranje mladih mačaka koje bi se možda moglo opisati kao „normalno ludo ponašanje“ treba razlikovati od ovog poremećaja. Pre svega, ovo se javlja kod nešto starijih mačaka, a često ga prati i veoma glasno mjaukanje tokom noći.
Nažalost, pravi uzrok pojave ovog poremećaja još uvek je nepoznat ali treba znati da manifestacije mogu biti krajnje ekstremne. U nekim slučajevima dolazi i do ozbiljnih povreda ljubimica. Jedan od načina da se smanji drastično jurcanje po kući jeste da se mački igračkama i učešćem vlasnika skrene pažnja na nešto što će je smiriti. Uzimanje u ruke i smirivanje u naručju se ne preporučuje jer mnoge mačke postanu agresivne. Neka iskustva govore da preparati na bazi ribljeg ulja i tiamina utiču na ublaživanje ovakvog ponašanja.
Sve u svemu, istraživanja koja su rađena u svetu pokazuju da kombinacija promene ponašanja vlasnika i ukućana uz upotrebu odgovarajućih medikamenata mogu da smanje učestalost opsesivno-kompulsivnog ponašanja. Ukoliko ste primetili neki od gore opisanih ponašanja kod svoje mačke i vidite da postoji opasnost od ozbiljnijih zdravstvenih problema zbog toga, potražite pomoć veterinara koji se nešto više bave poremećajima ponašanja mačaka.
